"Smislio sam hiljadu stvari koje cu joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam…Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila. Zadivljujuce jednostavno…
– Samo sam htela da imam nešto tvoje…Zauvek…Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvoncicu durdevka.Sretan sam ja momak…Neki režiseri potroše citav život cekajuci takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.Hajde konju…Reci joj…Osetio sam da uglovi usana izmicu kontroli. Želiš nešto moje? Zauvek?-Da li bi prezime moglo da posluži? Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari. Ali oboje smo znali da to više nije potrebno.Zagrlio sam je, s leda, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe. Necu da se mešam, ali trebace ti neka veca torba. Moraceš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde…" Balasevic